Redovan ginekološki pregled podrazumeva i analizu briseva koja može da ukaže na mnoge polne bolesti. Laboratorijskim analizama mogu da se otkriju mnoge bolesti, a hlamidija, mikoplazma i ureaplazma su bakterije koje najčešće izazivaju upalu grlića materice. Česte su i bakterijske vaginoze, infekcije koje karakteriše smanjenje broja bakterija koje štite od infekcija i izrazito povećanje broja bakterija koje se inače normalno nalaze u vagini (stafilokoka, streptokoka, ešerihija, proteus, enterokoka, gardnerela, mikroplazma itd). U ovom slučaju uzimaju se bakteriološki cervikalni i bakteriološki vaginalni bris. Brisevi se zasejavaju na podloge, a terapija se određuje prema nalazu brisa.
U grupu bakterija koje izazivaju upalu grlića materice i mogu da budu uzrok steriliteta i pobačaja spadaju hlamidija, mikroplazma i gonokoka.
Bris na hlamidiju uzima se s grlića materice. Dijagnoza se postavlja izolacijom preko kulture ćelija, posmatranjem kroz elektronski mikroskop i tehnikama hibridizacije nukleinskih kiselina. U slučajevima pozitivnog nalaza nalaže se obavezno lečenje oba partnera. Sve žene stare između 20 i 35 godina, koje su tokom dva poslednja meseca promenile jednog ili više partnera, sve trudnice u prvom tromesečju trudnoće i sve žene sa spontanim pobačajima i nejasnim sterilitetom trebalo bi da se jave na pregled.
Genitalne mikroplazme uslovno su patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta. Dijagnoza se postavlja izolacijom tih bakterija iz briseva grlića materice i identifikacijom nakon zasejavanja na čvrstim i tečnim hranljivim podlogama.
Gonokoka izaziva gonoreju, a infekcija je u 59 odsto slučajeva udružena sa hlamidijalnom infekcijom. Često pacijentkinja nema nikakve tegobe, napominje dr Vasiljević, već se gonoreja otkrije tokom preventivnog pregleda grlića materice.
Za bakteriološku dijagnozu najčešće se uzima bris sa grlića, eventualno bris iz mokraćnog kanala. Identifikacija se vrši direktnom mikroskopijom i izolacijom na obogaćenim i selektivnim hranljivim podlogama. Obavezno se radi antibiogram i na osnovu njega se određuje terapija.
Danas se veliki broj žena podvrgava ispitivanjima vaginalne flore u cilju otkrivanja ili prevencije oboljenja koja mogu uticati na plodnost. Pregled svake žene na prisustvo svih infektivnih agenasa je nemoguć. Ali greška je i ne preduzimati ništa, čime se ostavlja mogućnost za razvoj komplikacija koje se često mogu izbeći korišćenjem jednostavnih dijagnostičkih metoda.